Neke od omiljenih knjiga su mi:

o       Na Drini čuprija, Ivo Andrić

o       Tvrđava, Meša Selimović

o       Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov

o       Katedrala na moru, Ildefonso Faklones

o       Spavači, Lorenco Karkatera

o       Znakovi pored puta, Ivo Andrić

o       Blago cara Radovana, Jovan Dučić

o       Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

o       Gordost i predrasuda, Džejn Ostin

o       Samantina pisma Dženifer, Džejms Paterson

o       Pobednik je sam, Paulo Koeljo

o       Plavi bicikl, Režin Deforž

o       Lovac na zmajeve, Haled Hoseini

o       Braća Karamazovi, F. M. Dostojevski

Volim da čitam, i svaki slobodan trenutak ću, ako ne sa prijateljima, najradije provesti družeći se sa nekom dobrom knjigom. Ovaj citat najbolje pokazuje kako ja doživljavam knjige:

"Pale su mi na um knjige, one nisu sav čovek već ono što je u njemu najbolje, čovek odabranih trenutaka. S tim živim čovekom koga nema, možeš razgovarati, možeš uživati, a ne moraš mu se ni zahvaliti. Možeš se sa njim svađati, a on nema mogućnosti da ti odgovori išta osim ono što je već napisano. Možeš se ponositi svojom pameću, govoreći mu gluposti, strpljivo će te slušati. Možeš ga ostaviti i preći drugome, neće se naljutiti. Srdačno će te dočekati, ako mu se vratiš, uvek spreman da počne razgovor sa tobom." - Meša Selimović

 

Želja mi je da jednog dana imam svoju bibloteku, punu klasika, dobrih trilera, avanturističkih knjiga, raznih kuvara, zanimljivih enciklopedija, neke od najlepših bajki sveta, i još mnogo toga. Neko će kad ostari da plete, ja zamišljam sebe kao sedu bakicu koja sedi na udobnoj stolici kraj kamina uz čašu dobrog vina i čita sve te knjige.

 

"Katkad mi se učini da su knjige koje sam čitao napravile neki huk u mojoj glavi i pomešale se međusobno, preobraćujući moju svest u orkestarsku rupu gde različiti instrumenti zvuče zajedno. Tako sam shvatio da je postojanje te muzike ideja jedini način na koji mogu podneti život."

Orhan Pamuk

 

Meša Selimović:

"Kad mi je teško, bježim u samoću. Kad mi je još teže, tražim dobre ljude."

"Ljudi ko ljudi, kuće ko kuće. A čovjeku su od svega najvažniji prijatelji."    

"Ne vrijedi se, vala, ni bojati. Nije lako ne bojati se, ali ne vrijedi. Prođe život u strahu, pa kao da nije ni živio."

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. jan. 1959. god., Čarli Čaplin poklonio čovečanstvu.